"Кораци", часопис за књижевност, уметност и културу истрајава на овим просторима већ 50 година. Своје прве кораке, начинио је крајем 1966. године, у деценији која је карактеристична по рађању многих часописа у унутрашњости. Почео је скромно, али и тада са амбицијом да прерасте средину у којој настаје и постане релевантан у широј заједници.
До дана данашњег биће разапет између ускогрудости паланачког духа и настојања својих уредника (Милорад Најдановић 1966–1970, Милован Живковић 1970–1973, Слободан Павићевић 1973–1977, Душан Мандић 1973–1977, Слободан Павићевић 1977–1993, Зоран Петровић 1993–1996, Мирко Демић 2002–2011, Ивана Максић 2011–2013, Александар Б. Лаковић 2013–2017, Татјана Јанковић 2017–) да часопис буде жижа окупљања креативних људи са свих страна и различитих уметничких опредељења, уписујући тако свој град међу незаобилазне на културној мапи Србије.
У последњој деценији XX века, динамика излажења се смањује и само захваљујући упорности и довитљивости културних посленика, објављивањем понеке монографске публикације тематски профилисане, задржавају серијску ознаку, едицију Кораци – нова серија и, што је најважније, не прекидају са каквим-таквим излажењем.
Крагујевчани никада нису одустали од својих "Корака". Мењали су се уредници, издавачи, тешко се састављао финансијски "крај са крајем", а часопис је опстајао и налазио пут до читалаца. Захваљујући упорности, ентузијазму и великој борби, "Кораци" упловљавају у мирније воде – од броја 5-6 2004. године прелазе под окриље Народне библиотеке "Вук Караџић". Заједно са културном институцијом која га је удомила, истрајавају у вечитој тежњи да материјално не надвлада уметничко и књижевно.