У културној историји Србије од великог значаја је добијање самосталности, после доношења Хатишерифа 1830, чиме је отворен процес настанка и оснивања бројних важних државотворних установа и институција.

Престони Крагујевац изнедрио је средином XIX века, и то у веома кратком периоду: прву галерију слика, апотеку, војни оркестар, гимназију одн. Лицеј, штампарију у којој је штампан први број Новина Србских, позориште и читалиште. Читалишта су улавном ницала као резултат приватне иницијативе, била су место окупљања појединаца који су показивали наклоност према књизи и писаној речи и због начина и организације рада сматрамо их зачетницима библиотекарства у Србији. Крагујевачко читалиште основано је 1846, одмах после Београдског.

Архивска грађа у новијој културној историји као прве и најстарије српске библиотеке наводи библиотеку Књажеске канцеларије и Гимназијску, за ђаке и наставнике. Међутим, карактер јавности у правом значењу те речи добила је тек библиотека која је била смештена у згради Гимназије, са својим посебним фондом, а финансирана је из државног буџета. За њено оснивање заслужан је Јанко Шафарик, знаменити ерудита тог доба и библиотекар-управник Народне библиотеке у Београду. По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866.г. управо тај фонд књига је институционализован као Јавна библиотека. У њој леже корени данашње библиотеке "Вук Караџић". У периоду омеђеном годином оснивања и годином свог првог преименовања (1920. у Народна библиотека) библиотечки фонд је више пута измештан, због чега је трпео бројне губитке и оштећења. Данашњи назив Народна библиотека "Вук Караџић" добила је 1953.године.

Данас је Народна библиотека "Вук Караџић" у Крагујевцу савремена јавна матична библиотека, која обавља библиотечку делатност у складу са важећим законским и подзаконским прописима. У циљу праћења стања и развоја библиотечке делатности, библиотека је носилац матичности за све јавне, специјалне и школске библиотеке на подручју општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Топола, Рача и Крагујевац. Запослени у Библиотеци учествују у раду комисија и других стручних форума који се организују у библиотечкој струци на нивоу Републике.

Библиотека као институција и појединци као истакнути библиотекари, за постигнуте резултате и стручност у раду добитници су бројних признања: награде "Миодраг Панић Суреп" (НБ "Вук Караџић", 1972,1996; Мирослав Чомић, 1972; Милица Грубач,1982; Нинослава Милановић, 1998); Вукове награде (НБ "Вук Караџић", 1965) и др. Судбина опстајања под туђим кровом нашу библиотеку упорно прати и ограничава могуће замахе како у погледу обима грађе, тако и просторних капацитета који би омогућили разноврснију понуду услуга које нам намећу трендови садашњице. Ипак, ми и даље верујемо да је дигнитет наше установе на културној мапи Србије и све што чинимо ради унапређења струке, као и промоције и афирмације квалитетног стваралаштва довољна препорука и обавеза да се питању наменског простора у блиској будућности посвети већа друштвена пажња.